Ako bi postojala merila da bi se utvrdilo koja je osoba najvise na svetu voljena, bebo moja, to bi bio ti !... Ako je iko ikada bio voljen, onda si to ti! Volim te toliko da to NE MOZE da se opise! Volim tvoj osmeh, tvoj karakter, tvoj smisao za humor, tvoje oci, tvoj nos, tvoj lik, tvoje telo, tvoju kosu, tvoj glas, nacin na koji pricas, tvoje uzrecice, tvoje odvale od kojih sam u stanju da idem sama po ulici i kidam se od smeha kad se setim njih, nacin na koji me gledas, nacin na koji mi svoju ljubav pokazujes,... jednostavno, komplikovano, prosto, prostoprosireno, neprosireno, ovako ili onako ---->VOLIM TE !!!... Moj zivot bez tebe sada NE MOGU da zamislim... Nekada je bilo drugacije, nekada kada si mi bio samo simpatican, pa onda lep, pa sam se onda i zaljubila, pa malo volela, pa malo vise, pa jos malo vise i sada te volim kao svoj zivot !... Ne znam vise ni ja sta sam sve zbog tebe radila,koliko sam se trudila i sta sam sve radila i radim da te "pridobijem" i sacuvam za sebe! I ne kajem se ni mrvicu zbog toga! Sve sam radila svesno i sa ciljem, nisam posustajala ni kada bi to svaka iole normalna osoba uradila, i kada su sanse da me udari grom bile za 10 puta vece nego da me ti zavolis (bar sam ja tako mislila) - ja sam se borila i IZBORILA! Nikada nisam gubila veru u nas i to me je odrzalo! Ni ovolika daljina ne moze pravoj ljubavi nista- govorila sam sebi i zaista se to potvrdilo kao tacno! Pri kraju, ipak, zamalo da odustanem! Pa i ja sam ziva dusa... prosto nisam vise znala sta da ucinim i kako vise da se ponasam! A nisam bila svesna toga da si me tada vec voleo! Onda sam ja bila bezobrazna, radila sam neke totalno glupe i nepromisljene stvari... Sva sreca da je taj period bio kratak, mada ko zna koliko bi trajao, da onda ti, ljubavi, nisi preuzeo inicijativu! Ne znam da li je tada bilo osobe srecnije od mene, kada sam videla plod mog truda, za koji sam u tim trenucima mislila da je bio uzaludan... Mada su osobe iz mog i tvog okruzenja jos na pocetku znale koliko se mi volimo i da ce to biti jedna ljubav koju ce, zaista, pamtiti nas grad, nisu zeleli nista da nam kazu, iako se, kako oni kazu, osecalo u vazduhu koliko se mi volimo... Cak i kada nam je bilo najteze, kada smo ignorisali jedno drugo i bili kao dva stranca, oni su cutali i znali da cemo se mi sami zbliziti, bez ikakve njihove pomoci...
Ne, nismo se mi "klasicno" muvali, ono sto se medju nama zbivalo bilo je daleko lepse... romanticnije... Postovao si me kao devojku i odmah video da ce nasa veza (koju su svi predvidjali i zeljno iscekivali, s´ obzirom na to koliko smo se pre nje svako svom drustvu, jadali i non-stop pricali jedno o drugom :) ) biti ozbiljna... Kada sam shvatila koliko me volis i uzvratila ti ponovo istom merom, tih par dana nakon toga bili su... pa malo je reci DANI KOJI SE PAMTE CEO ZIVOT! Bili smo srecni, jer smo se konacno priblizavali cilju... Svakim danom se sve vise i vise toga desavalo, uvideli smo da smo jedno za drugo i...to vece... to divno vece... vece koje nikada u zivotu necu zaboraviti... vece na koje sam 2 godine cekala je DOSLO! Izasla sam na mesto gde smo i inace uvek izlazili i tamo se sretali, desetak minuta smo se neprestano gledali, onda si ustao i u tvojim ocima sam procitala da trebam da krenem za tobom... Krenuo si ka parku, a ja za tobom... Stao si kod prve klupe, onda sam stigla i ja, pogledali smo se i... usledio je poljubac! Te prelepe julske subote, prosle godine, u gradu punom ljudi, na temperaturi od koje smo se bukvalno topili, seli smo nakon poljupca na tu klupu, do koje su dopirali samo malecni zraci svetlosti iz glavne ulice naseg grada, koji je bio osvetljen kao Las Vegas ( :) )... Sedeli smo zagrljeni i nismo progovarali ni reci... Bio je to trenutak koji smo oboje dugo i zeljno iscekivali, tako nam je trebalo nekoliko minuta da shvatimo da je java to sto nam se desava... Ne mogu ni da opisem kakav je to divan osecaj bio, dok si me drzao u narucju, dok sam osecala tvoj dah na mom vratu, dok sam osecala otkucaje tvog srce, koje je tako snazno lupalo... kao i moje... Ponovo smo se poljubili i onda si mi rekao "VOLIM TE MALENA,VOLIM TE NAJVISE NA SVETU!"... Osecaj se samo moze doziveti, bila sam u istom trenutku presrecna, zbunjena, zadovoljna... Pomislila sam da sanjam... Ipak poljupci koji su usledili, potvrdili su mi da to nije san, vec najlepsa moguca java, lepsa od bilo kog mastanja koja su se u mojoj mladoj glavi radjala prethodne dve godine!... Rekla sam i ja tebi da te volim vise od zivota! Rekla sam ti i da mi se san ostvario i da bez tebe ne mogu da zivim! ...Proveli smo prelepih 4 sata sami na toj klupi i uzivali jedno u drugom!...
Setili smo se da i nasim vernim pomagacima trebamo objaviti radosnu vest! Usli smo zagrljeni u klub, gde je bilo tvoje i moje drustvo, gde su i sve ostale osobe bile poznate nama iz vidjenja i gde je sve i pocelo... Odmah su znali sta se desilo! Celu noc su svi sa nama slavili! "KONACNO", uzviknuli su kada su nas videli! Pesme su se za nas pevale, svi su se iskreno radovali nasoj sreci, a tek mi... Odvezao si me kuci oko 4, sat vremena nakon toga sam usla u stan... Nismo mogli da se odvojimo jedno od drugog... Od srece nisam mogla ni da spavam, probudila sam mamu i odmah joj sve ispricala... I ona je bila srecna koliko i ja! Ona, posle mene, najbolje zna koliko te volim!... Narednih mesec i po dana sa tobom je proletelo... Dosao je septembar i dan kada sam morala da se vratim u grad u kojem zivim poslednjih par godina... Suze, koje su lile kao iz kabla, mogle su da docaraju tek mozda petinu tuge koju sam osecala tog dana kada sam napustala TEBE, drustvo,rodni grad,.... Razgovori od po sat vremena svakog dana, dopisivanje msn-om i ljubav jaca od svega nas je cuvala i ocuvala nasu vezu!... Sati,dani,meseci su prolazili, ja sam bar dva vikenda svakog meseca dolazila u rodni grad - TEBI! Svaki raspust sam od prvog do poslednjeg (koliko je vreme potrebno za put to dozvoljavalo) sata provodila sam tobom! Dosao je i jun, kada sam vec jasno svojima rekla da cu se vratiti u rodni grad i preci da zivim sa tobom! Oni su znali za nasu vezu vrlo dobro i prihvatili su to! Iako sam ja jos maloletna, znali su vrlo dobro gde i kod koga me salju! Znali su da cu biti srecna!...
Kada je poceo letnji raspust, pocetkom jula ove godine dosla sam ZAUVEK u svoj rodni grad! Pravo kod tebe! Sacekao si me na autobuskoj stanici, po kisi koja je te noci pljustala... Otisli smo kod tebe u sobu koja je vec bila spremna za nas i zapoceli nas zajednicki zivot u tvojoj kuci,sa tvojim roditeljima, koji su meni kao drugi roditelji!...U 00.00 na dan tacno godinu dana nakon pocetka nase veze, zaprosio si me na najromanticniji moguci nacin, koji cu sacuvati za sebe, a od 14h istog dana je usledila nasa veridba. Slavlje na kome su se nasi rodjaci i prijatelji veselili sa nama i radovali se nasoj sreci!... Nije proslo ni mesec dana otkako zivimo zajedno,a tek nesto vise od dve nedelje otkako smo vereni, no ja sam se vec u potpunosti navikla na ulogu tvoje buduce supruge, a beskrajno mi je drago sto je i obratno tako! Ovo je nesto sto sam duuugo cekala i zapravo se nisam ni nadala da ce sve TAKO lepo ici, mozda samo negde u dubini duse... ALI to je isplivalo na povrsinu i .... mislim da nema para koji je srecniji od nas dvoje!...
Ovaj blog sam pocela da pisem, iako ti, srecice moja, ni ne znas za njega, ali ja moram jos negde pokazati moju beskrajnu ljubav prema tebi!... Ostaje mi samo jos da se molim Bogu da sve ostane ovako divno i da nam sve tece po planu!...... A vama, dragim kolegama blogerima, zelim puno zabave tokom citanja mog bloga i nadam se da vas necu mnogo smarati :)
DN.
