Staze Ljubavi

Prolazi jos jedan dan...I dolazi novi...Otkako te nisam videla dani se samo menjaju,svi su toliko razliciti,a opet toliko isti...Bez tebe su svi...Ne mogu da te lazem da se druzim samo sa suzama i tugom,jer ima i srece...Da,srecna sam...Imam puno razloga za to...Ziva sam,zdrava,ima MNOGO osoba koji me vole i koje ja volim i oni su svi dobro,imam prave prijatelje,dolazi leto i videcu te ponovo,volim te,sija sunce...Kada sve saberem i oduzmem,ja sam jedna jako srecna osoba!Imam lep zivot,ali on,kao i svi drugi drugi,nije savrsen.Ima i suza i tuge i srece i radosti i veselja,ima svega,a vodja je uvek neko drugi.Ja naravno najvise volim kada sreca caruje,ali se trudim da se ne bunim toliko kada ostali dodju na red (a igraju veoma fer,tako da svi dodju na red).To je jednostavno Bozija volja i sudbina,a to postujem...Drzim se onoga da se dobro uvek dobrim vraca i da posle kise dolazi sunce,u sta sam se mnogo puta i licno uverila...ALI isto tako ne mogu da te lazem da sam svaki dan,uz svu tu srecu,tuzna sto nisam sa tobom,sto te volim a ne mogu to ni da ti kazem,sto se ne vidjamo cesto...Svaki dan koji se ne vidimo,kao ovaj na primer i onaj jucerasnji i onaj sutrasnji i sve tako to kraja juna,ja budem tuzna sto nisam blizu tebe.Ma koliko da je velika sreca ili ma koliko da mi se nesto lepo desi ovde,nista to meni ne predstavlja toliko srecu,koliku taj dogadjaj zasluzuje...Sta ja imam ovde da se radujem,kada je ono sto je srcu najdraze daleko...Najveca sreca koju ja ovde dozivljavam je dan kada idem tebi i to je jedan divan osecaj koji NIZASTA na svetu menjala ne bih.Ta smenjivanja samo lepih osecanja i pozitivne treme je nesto sto ne moze da se opise,to moze samo da se oseti...

E tako sam se nekada osecala...Bilo je to davno...Al´ se ipak ne zaboravlja...Ponosna sam na te svoje tekstove,kada su moja osecanja pisala mojom rukom,ne ja...Imam neku neopisivu potrebu da ovaj tekst napisem ovde...Zelim da on stoji ovde i da me uvek seti koliko sam sada srecna i da ovo sto imam cuvam kao najvece blago!Nekada sam zivela za dane kada cu videti njega,a sada je on tu uz mene u svakom trenutku...I ne postoji stvari koja bi uspela da me izbaci iz takta,pa da ovo sve pokvarim...Svako od nas bi trebao da voli svoj zivot i da cuva ono sto ima...jer...zaista....zaista u trenutku moze izgubiti sve...Zato treba uvek imati nesto kao podsetik,da je nekada bilo mnogo gore ili da mnogo gore moze biti...Covek treba biti ponosan na sebe kada ostvari neki davni san,kada uspe u necemu...Treba onda teziti ka tome da to i ocuva...Ne treba ni uvek ponos da nas vodi...Mala svadja,moze zbog ponosa da bude uzrok mnogim losim stvarima.........Sanjala sam nocas da...da je sve stalo...da se sve prekinulo...da ga nemam vise...da...da smo se posvadjali...i...razisli...on je otisao daleko od mene...jer je rekao da gazim po njegovom ponosu...i bilo je uzasno...Evo i sada mi je tesko kad pisem o tome,iako je sve samo san bio...I zato...zato necu NIKADA dozvoliti da se zbog gluposti posvadjamo,da ponos bude moj vodic u zivotu...NE,NE,NE!...

Ljudi volite se i nemojte da se svadjate...Nijedna svadja niti rasprava nije vredna toga da povredite osobu koju volite...bilo da je to vas partner,roditelj,sestra,prijatelj,rodjak...A zivot nema reprize i mozete se jako kajati zbog toga...

 Uf...donekle sam i zahvalna Bogu na ovakvom snu...ma ko zna za sta je ovo dobro...Sva sreca pa je ova "lekcija" i opomena bila u snu......

 Ucite iz svojih snova!!!!

DN.